Мистерија Грала мучи човечанство вековима. Неки помињу путир или посуду, други претпостављају да је то крвна линија која сеже све до наводних Исусових потомака. Шта човека покреће да непрестано трага за истином иза овог мита?
Духовно оријентисан човек мора да дешифрује духовну поруку која стоји иза митских слика и да је употреби на сопственом унутрашњем путу. То је и сврха ове серије чланака.
Кључ који откључава мистерију Грала крије се у питању
Разне легенде о Гралу говоре да је витез Парцевал приликом прве посете замку Грала био неспреман и није разумео са чиме се суочава. Отпуштен је са подсмехом јер није поставио одлучујуће питање. Тек када је после многих заблуда и искушења сазрео и по други пут посетио замак Грала, могао је да постави одлучујуће питање: Краљу, зашто патиш? Са духовне тачке гледишта и без романтизма који прожима легенде, можемо рећи да су многи трагаоци већ посетили замак Грала и нису разумели ситуацију и нису поставили одлучујуће питање.
Постоје тренуци у животу када се изненада појави болно питање о смислу и сврси постојања – чак и када је споља све савршено у реду. Постоји нешто у људском бићу што пати и схвата: Али ово не може бити све. Обично, у тренуцима испитивања, кажемо себи да је боље не размишљати о овој теми. Дакле, не постављамо себи одлучујуће питање шта је то што пати. Зашто чежња никада не даје мира човеку, чак и када му иде добро?
Мистерија Грала лежи управо у овом одлучујућем питању; у њему лежи кључ који отвара замак грала. У низу чланака ћемо детаљније истражити ову мистерију, али прво хајде да причамо о најстаријем миту о Гралу.
Грал у списима Хермеса Трисмегиста
Мотив Грала се може пратити све до старог Египта. Тако у Седмој књизи (у редовима 8 и 9) Хермеса Трисмегиста налазимо:
„Он (Бог) је послао велики суд за мешање, испуњен силама духа, и наредио је гласнику да објави срцима људи: Уроните у посуду, душе које то можете, које верујете и надате се да ћете устати. Ономе који је послао; зна за шта те је створио.
Они који су слушали поруку погрузили су се у силе духа и њима су се очистили; постали су заједничари гнозе, живог познања Бога, и, примивши дух, савршени људи“.
Свети грал се у херметичким списима појављује као понуђена рука Божија, као свети сасуд који стоји између Бога и човека. Светлосна сила Божија се улива у овај сасуд и из њега се људи напајају непролазном, духовном храном.
Погрешна тумачења или исправна тумачења
Херметичко тумачење Грала сачувано је од предхришћанског доба, преко љубавних песника средњег века, до данас. Старе традиције трубадура (као што су Кретјен де Троа, Роберт де Борон и Волфрам фон Ешенбах) говоре о Гралу, а о њему је написано много књига. Композитор Рихард Вагнер је својим операма Парсифал и Лоенгрин реинтерпретирао мотив Грала и сачувао га у култури 20. века. Грал такође узбуђује филмску индустрију. Њена тумачења су често веома сензационална, укључујући и последњи Да Винчијев код, који Грал тумачи као особу од крви и меса, као младу жену из Исусовог потомства. Да ли је ово схватање исправно или нетачно?
Три нивоа интерпретације
Ово није расправа о исправности или погрешности. Легенде и свети списи су различити нивои разумевања. Свако нађе тумачење које одговара његовом стању свести.
Уопштено говорећи, разумевање се може поделити на три нивоа:
- по личности
- напамет
- духом
Хермес Трисмегист каже: Како горе, тако и доле. Дакле, духовна стварност се огледа у менталном и физичком, и обрнуто: материјални симбол, као што је Грал, има пандан у менталном и духовном. Гете мисли: Све земаљско је само парабола.
Грал – магични предмет?
Било је времена када вео између материјалног и суптилног света није био тако чврст као данас. Дешавало се да су материјални објекти привремено били прожети посебним моћима. На овај начин, људи би могли споља да искусе шта би им се унутра требало дешавати.
Данас, у ери индивидуализације и самоодговорности, добу Водолије, ова стара магија више не функционише. Чак и до грешке долази ако очекујемо спас од неког магичног предмета или особе, било да се ради о магијској посуди или особи изузетне лозе.
Данас човек мора да схвати и схвати да је и сам позван да буде трагач за Гралом и да мора да оствари Грал у себи да би могао да уђе у виши живот, у ново стање свести.
(1) Прича о гралу Кретјена де Троа (1180)*
(2) Јан ван Рикенборг: Првобитна гноза Египта, 2. део, 19. поглавље
*Персевал или Прича о Гралу је последњи од пет Кретјенових романа и остао је недовршен. Настао је крајем 12. века (између 1175. и 1190. године, највероватније око 1180. године).
Опширније:
Тајна Светог грала, други део:
Замак Грала, Трагач за Гралом и други мистериозни ликови
