На духовном путу бројанице кандидат мора проћи кроз многе капије. Изнад првог пише: Упознај себе! Када човек отвори своје срце за светлост Духа, он креће на кршевити пут који га води од самоспознаје до потпуне обнове живота.
Школа Лецториум Росицруцианум (ЛРЦ) окупља људе који жуде за духовном обновом, за знањем и искуствима универзалних мистерија и за практичним унутрашњим путем који њиховим животима нуди оно што су дуго тражили. ЛРЦ студенти свих раса, професија и друштвених слојева траже светлост Духа.
ЛРЦ је гностичка духовна школа. На почетку пута, гноза, божанско учење, открива се директно ученику као светлост и сила. Пошто је ЛРЦ духовна школа, њен циљ није неговање личности, нити пуки развој душе, већ „алхемијски брак“ новорођене душе са божанским духом.
Обновљену људску душу жели да повеже са Божјим духом, који обитава у човеку као семе, као обећање, као могућност. Ученици школе Лецториум Росицруцианум фокусирају се на повезивање ума са клицом духа у унутрашњем бићу, вођени чежњом за просветљењем и доживљавањем његове моћи. Важно је слушати глас душе и духа у себи и све више га пратити у свакодневном животу.
Истражујући себе
Путовање почиње дубоким истраживањем и самооткривањем, праћено постепеним разумевањем животних лекција. Студенти процес доживљавају индивидуално, али га истовремено спроводе иу групи истомишљеника.
Пут који савремени розенкројцер поучава и препоручује савременом индивидуализованом човеку јесте духовни рад у групи. Божанска душа је једна са свим душама; јединство, љубав и заједништво уграђени су у њену природу. Стога је циљ розенкројцера да раде заједно за добро свих душа; потрага за додиром са сопственом душом је истовремено и потрага за контактом и јединством са другим душама. Такав пут ученик може остварити и доживети у области сила духовне школе.
Свет не може задовољити ружу
У људском срцу засађено је семе божанског духа, тајанствена ружа срца, из које круница крсташ црпи снагу да иде путем. Сјај руже се у почетку манифестује као неутажива чежња за нечим што није од овога света. Свет не може да задовољи ову чежњу. Ходањем стазом од руже се ствара унутрашњи духовни простор у коме се доживљава тишина, светлост и божанско знање, гноза. Цело његово биће је обасјано љубављу и мудрошћу и води га даље путем.
Преоријентација животног тежишта
Човек у коме се рађа свест о вечној души зна да је духовном искром повезан са душама свих људи. Пробуђена свест душе препознаје јединство као једноставну и конкретну чињеницу. И што је човек тога свеснији, његове личне потребе, проблеми и препреке се више повлаче. Постепена преоријентација животног центра гравитације омогућава души да се повеже са светлосном силом. На тај начин човек се ослобађа проблема, страхова и себичности и постаје становник оба света: иако стоји усред пролазног материјалног света, он је изнутра слободан. Он дише у универзалном духовном животном пољу из којег излази његов микрокосмос, савршено универзално биће. Он се поново повезује са својом просветљеном свешћу и прилагођава се току живе воде, духовне пране новог доба.
Просвета није циљ, већ стање
Стање просвећене свести није само себи циљ, већ услов за активан живот у служби света и човечанства. Розенкројцер је усклађен са светом; не бежи у самоћу, већ чврсто стоји усред животне вреве. Он на свет и своју животну мисију гледа из другачијег угла, па је и тежиште његовог живота другачије. Пита своје срце да ли он сам доприноси развоју душе и духа и шта му смета.
Основа је свест
Одговор му даје конкретно животно искуство. Потребна је стална пажња и свест да би се унутрашњи процес пратио глатко и савршено. И због тога розенкројцери не конзумирају алкохол, никотин и дрогу, а пошто поштују сва жива бића, бирају вегетаријанство.
Главни стубови духовног рада ЛРЦ
Један од главних стубова духовног рада ЛРЦ-а су храмске службе, где ученици продубљују свој духовни пут и размишљају о њему у унутрашњој и спољашњој тишини. Храм је свето место заједништва, то је место моћи, где се човек сусреће са светлошћу Духа и повезује се са стваралачком снагом која је заједничка свим људима. Храмски рад омогућава дубоки увид и знање, гнозу и даље ходање путем.
Други стуб представља свакодневни живот, у који ученик преноси стечена унутрашња знања, инспирисана потребама духовне душе. Шта то тачно значи зависи од појединца, који мора доследно и континуирано да истражује како живи гнозу у свом свакодневном животу.
Храмске службе за студенте и заинтересоване одржавају се у регионалним центрима ЛРЦ. Викендом се студенти такође редовно састају на конференцијама у главним конференцијским центрима.