Драги пријатељи!
Налазимо се у времену великих промена, будимо се из дугог колективног сна. Сада, када будућност изгледа веома нејасна и забрињавајућа, постоји дивна прилика да променимо своју свест. Долазе нови импулси, па будимо отворени за ове високе фреквенције и свесно одбацимо све бриге, невоље и страхове. То су само имагинарна стања.
Идемо даље од њих и заменимо их добротом, саосећањем и захвалношћу, што су одлике трансформисане личности. Никада не радимо ништа лоше што би могло да повреди друге или нас саме. Искористимо сву енергију, пажњу и унутрашњу снагу да се уздигнемо на све више и дубље нивое свести!
Увек постоје фактори за које сматрамо да су негативни. Они су у сукобу са нама, са нашим претходним животом, али су ипак највећи учитељи и подржаваоци у процесу промена.
Нисмо на овом свету да бисмо били срећни и уљуљкали се у лењи сан.
Не, овде се морамо пробудити, постати свесна бића! И сами изазови које сада доживљавамо су изузетна прилика да се трансформишемо, да се потпуно променимо!
Сагледајмо све ово и схватимо да смо део ове бесконачне целине, која се непрестано мења и рађа нове облике живота, нове начине буђења.
Почнимо свесно да сарађујемо са овим животним током. То није тешко! Чистимо и уклањајмо све што није у складу са оним што се буди у нама. На тај начин стварамо унутрашњи простор у коме се насељавају мир и радост уместо хаоса и бриге.
Шекспир је овај догађај, овај позив да се прихвати све, описао речима:
„Нема ништа добро ни лоше само по себи; наше мисли су те које процењују нешто као добро или лоше.’
Време је да устанете из тамнице ограничења! Свест душе не познаје границе. Са овом свешћу, наш дах се мења. Осетимо слободу и следимо зов срца! Отворимо своја срца, опростимо другима и себи! Дозволите старим шарама да отпадну, крутим структурама да омекшају и растворе се.
Припремимо се за изазове који нас очекују. Останимо присутни, смирени и фокусирани.Немојмо осуђивати ближње, ни догађаје који одлазе, ни оне који долазе. Предајмо се процесу. Будимо овде и сада. Останимо усредсређени.
Живимо у чистој и највишој вибрацији коју изражава богумилска молитва:
Светло, очисти ме!
Очисти ме изнутра и споља.
Очисти тело, душу и дух,
да би семе светлости у мени израсло и
направио од мене пламен.
Пусти ме да постанем пламен
да све што је у мени и око мене,
претвара у светлост.
Верујмо процесу са љубављу! Слично како се гусеница узда: када се чини да је све смак света, она се претвара у лептира.
То је прелепа парабола снажног унутрашњег поверења које превазилази рањивост у тренутку чуда метаморфозе. Када лептир рашири крила, не зна куда ће га лет одвести; верујте и осетите садашњи тренутак. Мириси цвећа у природи и преливање боја дају му слободу; ништа га не ограничава.
Када своју пажњу усмеримо ка унутра и живимо од своје праве природе, из свог најдубљег бића, постајемо чисто огледало које одражава истину. А истина је вишедимензионална, иако је наша чула сада опажају само линеарно.
Можемо ли веровати у сопствену метаморфозу? Верујемо ли још непознатој слободи?
Она нам спрема изненађења о којима сада, као гусеница, можда само наслућујемо. И то је предосећање и поверење оно што би требало да вибрира са Тагореовом мишљу:
„Дај ми снаге да са лакоћом поднесем своје радости и болове.
Дај ми снаге да своју љубав учиним плодном у служби.
Дај ми снаге да сиротињу не изневерим и да пред властима не клечим.
Дај ми снаге да свој дух подигнем високо изнад свакодневног ништавила.
И дај ми снаге да с љубављу предам своју снагу Твојој вољи.Не дај да тражим да ме чуваш од опасности, већ да их неустрашиво гледам у лице.
Не дај ми да молим да утешим свој бол, већ ми дај срце да га превазиђем.
Не дозволи ми да тражим савезнике на животном пољу, већ да се уздајем само у своју снагу.
Не дај ми да се молим у узнемиреном страху да се спасем, него да се надам трпљењу које ће ме спасти.
Не дај да будем кукавица и да осетим Твоју благодат само у успеху, него ми дај да спознам помоћ Твоје руке у мојим поразима.Нека ме буде тако мало да Те могу назвати својим свим.
Нека буде само тако мало моје воље да Те осетим са свих страна и да Ти приђем у свему и да Ти у сваком тренутку дам своју љубав“.
Зато, попут птица које неустрашиво рашире крила, летимо у небо, у вишу вибрацију. Следимо зов срца и будимо храбри!
Извори:
Сиегерт, Ц.М. (1985). Манијева песма о бисерима (Perlenlieder), стр. 61.
Тагоре, Р. Гитанџали.
