Симболи – универзални језик и писмо које може да разуме свако. Ово древно писмо има своје корене далеко у колевци људске историје, датира из преатлантске ере. Реч је о мистериозном језику из праисторијског периода.
Већ дуго времена постоји напор да се збрка различитих језика замени неким универзалним језиком који би сви разумели. Подсетимо се есперанта, вештачког језика који би поједноставио комуникацију међу људима најразличитијих језичких група. Чини се да би, због лакоће комуникације, комуникацијским баријерама одмах био крај. Али да ли би то заиста био случај?
Универзални језик и писмо помиње и госпођа Х.П. Блавацка, која се сматра једном од највећих езотеричних мислилаца прошлог века. Она наводи постојање универзалног језика и писма које свако људско биће може разумети. Ово древно писмо има своје корене далеко у колевци људске историје, датира из преатлантске ере. Очигледно су га користили и Друиди. Реч је о мистериозном језику из праисторијског периода. Данас га класификујемо као систем симбола који су предлингвистички. Они углавном утичу на несвесни сегмент особе.
Погледајмо неке поруке на том језику:
Празан диск или круг представља бесконачност, вечност, природу бесконачних могућности или Све.
Тачка у средини круга представља дух који дефинише вечност; то је потенцијал усред апстракције.
Тачка се мења у праву, пречник круга. Она представља чисту прамајку (материа прима) у апсолутној и свеобухватној бесконачности.
Пречнику се додаје вертикална линија и заједно чине крст са две линије једнаке дужине. Симбол саопштава да је људски живот почео усред бескрајне вечности.
Када се круг повуче и када остане само крст, то значи да се човечанство потпуно материјализовало, полови су се раздвојили, а вечност се повукла
И данас се симболи могу сматрати тајним и универзалним језиком. Питање је, међутим, да ли лаик може да их тумачи, разуме и живи у складу са њиховом поруком.
У нашем свакодневном животу сусрећемо се са широким спектром знакова и симбола које сви разумемо, без обзира на културне и језичке разлике. Помислимо на саобраћајне знакове и читав низ других договорених знакова, на пример географских.
Они нису мистериозни и могу се лако разумети. Не убрајамо их у симболе са универзалном поруком.
Симболи су нека врста концентрата и представљају суштину скупа идеја. Њихова порука комуницира са људима различитих култура и временских периода.
О значењу симбола и симболике написано је много књига. У њима налазимо и покушаје да се дефинише шта симболи представљају и како треба да их разумемо.
Ж. Шевалије је мишљења да је немогуће дисати у свету без симболике. Њихово одсуство би одмах резултирало духовном смрћу човека.
Даноноћно, када говоримо, када се изражавамо гестовима или када сањамо, у контакту смо са симболима, примећивали то или не.
Духовне дисциплине, уметност и уметничке технике сусрећу се са симболима. Морају удружити све своје снаге да реше загонетку. Морају се ујединити како би ослободили енергију концентрисану у њима. Рећи да живимо у свету симбола је мало. Свет симбола живи у нама.
Симболи се сусрећу на сваком кораку. Сагледавамо их чулима, јер се обично изражавају у неком од материјалних облика (слика, лик, предмет, број, глас, тон, изрека, боја, биљка итд.); међутим, њихова комуникација превазилази ниво материјалног света.
Они покушавају да човеку пренесу оно неизрециво, оно што се не може објаснити обичним језиком, који својим начином изражавања дефинише и зато и обликује.
Симболи су готово неограничени и ванвременски, досежу у нематеријална подручја о којима можемо само да нагађамо.
Симболи ништа не скривају
К. Г. Јунг за симболе каже да они ништа не скривају, ништа не објашњавају, већ нас упућују на другу страну нас самих, ка значењу које је онострано, значењу које је несхватљиво и које можемо само да осетимо, да нема речи која може то изразити.
Симбол указује на димензију другачију од оне која се може уочити разумом, описао је Х. Корбин. За њега су симболи као тајанствени кодови и начин да се изрази оно што се не може схватити разумом, већ интуицијом. Они се не могу потпуно разјаснити, већ се увек морају разумети на нов начин; као што се партитура не дешифрује једном за свагда, већ увек тражи друго извођење.
Уроборос се јавља у различитим културама човечанства, од праисторије до данас. Разликују се и тумачења његовог симболичког значења. Најчешће се схвата као исконски почетак, који је недиференциран. То је вечно циклично време и неограниченост простора, односно бесмртност. У грчком симболизму представља: све је једно; у херметизму: како горе тако доле; а Хиндуси у томе виде латентну енергију кундалини.
Стручњак за симболе Ј. Шевалије тврди да је симбол заправо творац новог. Не задовољава се само изазивањем рефлексије, већ позива на дубоку трансформацију. Дакле, симбол је много више од једноставног знака. Он нас упућује на другу страну значења. Стога се може упоредити са емоционалним, активним, покретачким шемама, што јасно показује да симбол заправо покреће целу психу. Сваки симбол је микрокосмос, савршен свет.
Симболи су неми сведоци дубоког смисла постојања човека, природе и универзума. Они су посредници или преносиоци комуникације између човека и његових ближњих, човека и природе, и на крају, али не најмање важно, човека и саме истине, те вечне истине која живи у најдубљим дубинама свега постојећег.
Колико ће човек моћи да дешифрује тајни језик симбола зависи од његове духовне зрелости и стања свести. За симболе се каже да су запечаћени са седам печата. Они се могу отпечатити само напредовањем на духовном путу, подизањем нивоа свести.
Без обзира на то у којој мери човек разуме поруку симбола, он ипак не може да остане равнодушан према њему.
Симбол делује чак и када се чини потпуно неразумљивим и када му је спољашњи облик стран. Он се огледа у човековој унутрашњости као у огледалу, одзвања у њему и буди у први мах нејасне слутње тајни, слутње непознатог, које постепено постају све јасније.
То поставља питања о циљу живота и сврси постојања у човеку и подстиче га да трага за путем који води ван граница материјалног. Он његову пажњу усмерава на оно што је скривено од чула и не може се разумети „људском” логиком. Овај контакт активира и трансформише особу. Поменуте промене су први кораци на путу освешћења.
Симболи су као чувари на вратима тајне одаје. Иза првих врата су још једна, а иза њих следећа, па још једна… све до бесконачности, до вечности, до светости.
Када се откривају тајне, буде се идеје, нове мисли и открива се истина која лежи у неистраженим дубинама нашег духа. Задатак симбола је откровење и мистерија, у којој се духу даје потпуна слобода.
Шта се дешава са човеком када открије мистерију симбола?
Узмимо за пример херметичку симболику камена мудрости и претварања олова у злато.
У посвећењима, симболи се користе да би се ослободили лудачке кошуље речи и законитости и да би се постигла независност мисли. Намењени су онима који желе да проникну у дубине мистерија. Кандидат обично не добија објашњење о светим симболима иницијације: он је поучен интуицијом.
Слике, алегорије и симболи су на скривени начин указивали на оно што се мора постићи на путу посвећења. Могу се наћи у верским традицијама свих народа.
Симболику промене олова у злато, ову идеју херметичких филозофа, наивци су схватили буквално и почели да експериментишу. Али писмо убија! Ако добро разумемо ову симболику, схватамо да метали древних филозофа нису били обични метали и да концепти који су коришћени нису имали никакве везе са материјалним оловом или златом.
Херметички симболизам се односи на тајне моћи душе мудраца који су настојали да служе много вишој сврси од трансмутације основних метала у земаљско злато.
Троугао је симбол потпуне хармоније и јединства. То је три, број савршенства. Космички троугао представља тројство, тројство Оца, Сина и Светога Духа; суперкосмичко симболизује три аспекта Логоса. На људском нивоу, ово су три аспекта сопства: божански, животни и људски дух. Појављује се у захтевима Водолије за: добротом, истином, правдом (Уран, Нептун, Плутон). Тамо где се сусрећу две узлазне силе, дешава се освешћење, све светлији пламен. У мистеријском хришћанству представљена су три крста на Голготи: савршена, самопожртвована, љубавна служба другима, у остварењу божанског плана. Ово се може десити када су све три стране Тригонума Игнеума хармонично реализоване.
За посвећеника, злато представља савршенство
Иницирани ради за добро свих и осветљава пут онима који су у стању да се уздигну уз помоћ душе и ослободе се патње. Камен филозофа садржи лек који лечи све болести ума, душе и тела. Овај еликсир не треба тражити изван човека; човек у себи има камен који меље, а који је човекова индивидуалност. Ово млевење, овај процес, омогућава особи да изрази стање савршеног мудраца.
У таквом животу се дешавају чуда, јер у сфери остварења добра ништа није немогуће за човека који разуме процесе испуњења. Наравно, лакше је схватити теорију него применити уметност у пракси. Разумевање основа науке и поштовање правила је лако, али примена и једног и другог захтева редак таленат, једино што води до истинског овладавања мудрошћу. То је лек за све болести, и ума, и душе и тела. То је уметност свештеника и краљева. Мудраци се сматрају посредницима узвишене хармоније коју сваки ученик мора да оствари у себи пре него што може да је израчава другима.
Дакле:
Потражите „камен“ у себи и наћи ћете га.
Тражите светлост искреним срцем и добићете је.
Куцајте на врата светиње чистог предања и отвориће вам се.
Верујте себи, својим искреним осећањима и не дозволите другима да вас одведу на криви пут…
… јер је камен мудрости најдубља суштина човека која омогућава материјалном човеку да се промени у духовног, новог Човека, у злато.
Хајде да решимо ове мистерије симболиком Библије:
…зар не знате да сте храм Духа?
Тајни језик симбола је сасвим јасан када се отворимо њиховој дубокој и истовремено једноставној поруци.
Камен мудрости је камен темељац за храм Духа, за новог човека, за онога који више није обучен у олово ове природе, већ у злато натприродног.
Пут посвећења води од стања човека ка новом човеку. Кандидат га сам гради корак по корак.
Симболи су као драго камење дуж овог пута. Сваки нам на свој начин поручује да идемо даље, да истрајемо, да будемо упорни, искрени путници, и да се чистог срца посветимо променама. При томе смо у сталном дијалогу са душом која спроводи алхемијски процес и сједињује се са Духом у алхемијском венчању.
Спој тачке, круга, троугла и квадрата у нови симбол, у формулу за алхемијско венчање открива и центар свега што човек чини. Ватрени троугао: срце, глава и руке повезују се са извором, са централним мотивом, са духом. Ово постаје основа живота и ствара се квадрат. Посвећеник користи четири способности личности: вољу, мисао, жељу и акцију. Поставите се у универзалност круга и служите сваком живом бићу с љубављу.
Коришћена литература:
Проблеми модерне душе, К.Г. Јунг
Речник симбола, Ж. Шевалије
Тријумф универзалне гнозе, А. Гадал
Позив Братства Ружиног крста, Ј. ван Рајкенборг
