Схватање да ДНК усмерава наше животе доводи у питање наше разумевање себе и религије, док нам омогућава да се отворимо фундаменталној самопромени.
„У поређењу са изузетно малом могућношћу да је живот настао деловањем слепих природних сила, вероватнија је хипотеза која настанак живота схвата као плод свесног и интелигентног понашања“, објаснили су астроном Фред Хојл и филозоф Ентони Флу у последњем века. И даље: „Једино могуће објашњење за настанак живота и целовитост природе је да постоји нека супер-интелигентна, непозната, стваралачка сила.“
Религија у генима
Неки неуробиолози верују да је идеја о Богу усађена у мозак. Они говоре о тзв Божја мрља. Открили су да је осетљивост појединца на духовне стимулусе повезана са геном ВМАТ2, односно са ДНК. Дезоксирибонуклеинска киселина (ДНК) се налази у свим живим бићима, она је биомолекул и носилац наследних информација.
Са ове тачке гледишта, ДНК и религија, да тако кажем, дубоко уграђени у људску структуру, имају заједничку полазну тачку. Дакле, има места за Бога уграђеног у људски систем. Истраживачи, који своја открића заснивају на Кабали, објашњавају да свака ћелија садржи шифру имена божанства. Они повезују слова древног хебрејског и арапског писма са основним елементима који чине ДНК: водоником, азотом, кисеоником и угљеником. Генетски код представља пример имена божанства независно од културе, религије или статуса.
Божији план у човеку
Библијски мит о стварању (Постанак) добија ново значење када се чита са ДНК тачке гледишта. Мит описује како су облици живота настали и нестали; како су постајали све сложенији док се није развила интелигенција и самосвест. На основу сазнања неких научника, произилази да се Божји план увек налази у природи човека.
После катастрофа које су уништиле читаве цивилизације, преживели су се сваки пут прилагођавали новим околностима и наставили да се развијају. Постепено, човек је почео да постаје свестан себе. Хомеров Одисеј, јунак грчке митологије, каже: Ја јесам. То је тренутак када појединац спозна себе. Исус Христос каже: Царство Божије је у вама. Морамо да захвалимо ренесансним научницима Ђордану Бруну, Галилеу Галилеју и Јоханесу Кеплеру на спознаји да смо само мали део велике целине и да Земља није центар универзума, већ само ротира око своје осе.
Бесмртни принцип у човеку
Да ДНК води живот било је револуционарно откриће за науку које је такође променило човеково разумевање самог себе. Раније је човек мислио да га искуства воде ка самосвести и интелигентној самоспознаји и да он сам одлучује о својим поступцима. Откриће ДНК поставља питање колико су наши животи детерминисани гени и у којој мери можемо да се развијамо сами. Ово питање је предмет велике научне дебате.
Али ако основном знању додамо гностички поглед, отвара се потпуно нови аспект. У том светлу, читав развој човечанства можемо сагледати као припрему за одлучујући скок свести, који се може остварити управо сада, у Добу Водолије. Развој не сме да се заустави на достигнутом стадијуму на коме човек жели да одлучује о себи, али је при томе и даље заробљеник својих гена. Даљи развој захтева да се преда бесмртном раду у свом бићу и тако се суштински промени.
Процес трансформације
Човек је више од материјалног тела, он је комплетан систем, микрокосмос, како кажу розенкројцери. Као смртно биће, он живи у бесмртној микрокосмичкој сфери. У њему пребива божанско, бесмртно језгро – праатом. Ово последње припада божанском свету, од кога је некада био одвојен примитивни човек. Сада му самоспознаја омогућава да постане свестан сопственог развоја и својих ограничења. Тако се може поуздати у процес потпуне трансформације, преображаја, кроз који се поново повезује са божанским светом. Међутим, веза се дешава само уз помоћ нове душе. Човек који је схватио своју замку мора стога да изгради нову душу. Са пробуђеним божанским језгром, полазном тачком нове душе, он свесно тежи божанским моћима и спреман је да се преда за тај чин.
Одлучан скок свести
У процесу преображења, у етеричном делу микрокосмоса развија се нова душа, ново бесмртно душевно тело. У свести се отвара нова димензија бића и дешава се одлучујући скок свести. Ново тело душе омогућава успон на све виши ниво свести који је обичној људској свести несхватљив. Тако човек иде „од снаге до снаге“, „од сјаја до сјаја“, каже Библија.
Када препознамо овај пут као своју животну мисију, прихватамо велику одговорност. Слободно одлучујемо да се вратимо у божански свет, на развојни пут истинског оваплоћења, на коме смо потпуно промењени.
