Сфинга одише мистериозним шармом. Двоструко створење, које личи и на лава и на човека, буди сећање које је човечанство одавно изгубило.
Проучавајући велике религије и древне духовне културе, наилазимо на сфингу изнова и изнова у разним облицима. Мужевније, динамичније фигуре појављују се углавном у Египту (било са мушком или животињском главом), а жене углавном у Грчкој, на пример као крилато тело лава са женском главом и грудима, са соколовим канџама и змијским репом.
Тајна сфинге
У древној грчкој мудрости често наилазимо на двополну сфингу, хермафродита, у којој су спојени мушки и женски елементи. Хермафродит сугерише примитивно човечанство у коме није било раздвајања. Даља мистерија је скривена у двоструком бићу сфинге са животињским и људским деловима тела. Сфинга нуди одговор на питање које долази до нас из давнина: питање пута човечанства. Па хајде да кренемо стопама градитеља најстарије од свих сфинги, чувене Сфинге из Гизе.
Утонуо у пустињски песак
Сфинга из Гизе је окренута ка излазећем сунцу. У сумраку вечери изгледа као да су јој очи затворене, али на јутарњем светлу, због промењеног угла светлости, као да их је поново отворила. Својом симболиком, сфинга је прешла дуг пут са човечанством. Њено моћно лавље тело са људском главом је више пута ископано из пустињског песка и поново потопљено у њега. Као да је сфинга молила човека да је подигне како би га она вратила његовој првобитној божанској моћи и величини. Али овај процес се може десити само препознавањем душе, препознавањем сфинге као симбола сопственог ја.
Губитак божанског
У време изградње, Сфинга из Гизе је била камени одраз инкарнације Сина Божијег у фараону. Њено лавље тело изражавало је духовну моћ Бога, Створитеља, који треба праведно да води и штити човечанство. Њена људска глава била је опремљена краљевским инсигнијама – покривалом за главу, брадом и змијом Уреусом на челу. Али божанство у фараону (на Земљи) се на крају распршило, и као резултат тога, изглед Велике пирамиде у Гизи се такође променио. Утонула је у пустињски песак, као што је човек све више губио сећање на своје божанско порекло и почео да доживљава и препознаје људскост у себи.
Позив на ослобођење
У 14. веку пре нове ере кнез Тутмоз ИВ. изгради камену стелу између предњих шапа сфинге. У њему урезан текст извештава о принчевом сну, у коме му сфинга говори: Погледај ме, познај ме. Ја сам твој отац, бог сунца. Дајем ти своје краљевство на Земљи. Мораш постати глава живих, окићен белом и црвеном круном. Земља ће ти припасти дуго и кратко. Али мораш ме заштитити. Мука ми је, гушим се у овом пустињском песку. Мораш се бринути о мени и испунити моју чежњу знајући да си ти мој син и заштитник. Приђи ми, ја сам твој водич. Кад је глас утихнуо, кнез се пробудио. Помислио је на речи сфинге и утихнуо у свом срцу.
Захтев Сфинге
Споља, по свом материјалном облику, Сфинга из Гизе је грађевина од кречњака, али са духовне тачке гледишта, она представља Бога утонулог у песак. Он жели да подсети човека на чињеницу да се у њему налази и Бог, затрпан под песком заборава. У унутрашњем процесу, треба га поново ископати и ослободити. Човек, упознај себе, захтева сфингу.
