Алхемија је уметност која природне развојне процесе води до њиховог савршенства. Снага за савршенство је дата у принципу, али је потребно свесно сопство да би се омогућило испуњење.
Парацелзус, лекар, филозоф и алхемичар из 16. века, говори о доњој и вишој алхемији.
Нижа алхемија је традиционални занат који је играо важну улогу у Азији и Египту и пре хришћанства, посебно у металургији, где се топе метали – од основног олова до узвишеног злата. Међутим, нижа алхемија је успешна само када се истовремено користи горња алхемија.
Горња алхемија је духовни процес који природног, смртног човека може уздићи до бесмртног човека духовне душе. Она води до промене свести, до надличне, духовне димензије изван времена и простора, из које могу настати нове стваралачке формације.
Прави алхемичар је човек који може да прихвати законе природног поретка, да оствари духовну и природну еволуцију у свим њеним креативним начинима и обрасцима, и да делује као катализатор и сарадник у космичким догађајима. Парацелзус каже: „Морате научити да читате у светлу природе.
Духовни процес
Права алхемија је стога духовни процес. Овај суптилни занат је, да тако кажемо, ритуал доступан чулима, који симболично илуструје промене и процесе прочишћавања унутар човека. У том смислу, алхемија Розенкројцерског братства из 17. века је краљевска уметност, „опус магнум” седмоструке промене, виђене у алхемичаревој посуди и његовом унутрашњем искуству.
Седмострука трансформација материје, како у посуди тако и у људској души, наставља се у седам фаза описаних у класичној алхемији одређеним редоследом.
- цалцинатио
- сублиматио
- решење
- путрефацтио
- дестилација
- коагулација
- цониунцтио
Иако су савремени аутори, укључујући и психоаналитичара Ц. Г. Јунга, дефинисали другачији поредак, у овом раду полазимо од класификације у класичној алхемији.
1. Цалцинатио – дејство ватре
У лабораторији, кремација се одвија директним сагоревањем, при чему се супстанца користи, троши. Након тога следи пречишћавање у сталном пламену, који више не производи чађ, већ претвара црни пепео у фини бели прах. То је процес албедо (избељивање) са цалцинатио процесом.
На психолошком нивоу, цалцинатио је прва фаза прочишћавања: его се мора „попепелити“ својом ватреном вољом да би се развио его који служи души. Посао се може обавити само ако неко отвори свој ум за духовно разумевање. У овом процесу, жртвована самовоља је ослобађајући фактор који омогућава трансмутацију свести.
„Несагорели“ его води имитацији, која човека на дуже време затвара у своје окове и осакаћује. Стога Парацелзус истиче да се наредне фазе рада не могу одвијати без прве, цалцинатио.
2. Сублиматио – дејство ваздуха
У алхемичарској посуди се у овој фази финија материја одваја од грубље, због чега алхемичари процес често називају сепаратио. Из пепела пожртвоване самовоље у сублимацији се уздиже очишћени елемент материае матер – супстанца чисте, девичанске душе, која садржи узвишена створења за остварење духовно-душе човека. Осећања, мисли и импулси људских поступака доводе у овој фази до суптилних вибрација душе, извучене у процесу сублимације, које алхемичар може видети као чисту слику.
3. Солутио – дејство воде
Чврста супстанца се раствара у алхемичарском суду, па течност садржи растворену супстанцу. Решење је спор и тих процес; распад се често назива утапањем старог краља – краља себе.
На унутрашњем путу душе солутио значи потпуно самопредавање, утапање старог ега у сопство душе. То је класични розенкројцерски принцип и Јесу моримур, ендуро у савременој духовној школи Златног Ружиног крста. Смањење ега значи истовремено ослобађање душе и њен улазак у душевни свет.
4. Путрефацтио (труљење или труљење) – деловање земље
У процесу труљења, на материју делује блага ватра која раствара све материјалне компоненте до последњег елементарног нивоа, а истовремено уводи и прелазак у виши интегритет структуре или биолошког живота.
У алхемији, процес труљења је познат као мортифицатио. По старој традицији одвија се четрдесет дана под потпуном заштитом. Симболично значење процеса јасно је препознатљиво ако га упоредимо са емоционалним развојем. Израелци су четрдесет дана путовали пустињом у потрази за обећаном земљом. Исус је постио четрдесет дана у пустињи, а од васкрсења до вазнесења прошло је четрдесет дана. Путрефацтио је чин коначне декларације. Сви облици обмане и остаци вештог имитирања ега се коначно откривају и уклањају.
5. Дестилација
У алхемији говоримо и о испаравању. Она суптилно прелази из течног агрегатног стања у ново, у пару. У нормалној реверзној дестилацији, пара се поново „учвршћује“ хлађењем и враћа се у течно стање. Узима оно што је примио одозго и враћа оно што је примио у течни облик. На тај начин пара обогаћује течни облик новим информацијама, омогућава лабављење материјалних елемената и ствара даље постепено пречишћавање у смислу трансмутације, трансформације. Процес дестилације се често ритуализује у затвореном систему и понавља се 33 пута.
Она суптилно расте у човеку – чистој души – на виши ниво, везу са Духом. Ова заједница ствара нове информације, нову свест. Плодови новог мишљења се затим преносе назад на ниво природне личности, тако да ова друга може да достигне знање кроз акцију. Оно што се претпостављало одозго мора се пренети наниже, у стварност.
Процес дестилације је веома важна фаза на духовном путу. Постоји опасност од цепања личности када кандидат покушава да подигне своје суптилне делове на духовни ниво, а да претходно не постигне неопходну основу своје интуиције и инспирације. Он се вољно предаје процесу испаравања и истовремено заборавља да се бави земаљским квалитетима. Они морају бити прожети светлошћу која долази из ватре Духа. То се дешава током процеса консолидације, тако да самосвест може укључити сва досадашња мрачна места сенке у трансформацију. Консолидација на емотивном нивоу значи конкретан одраз знања кроз акцију.
Да би се одвијао психолошки процес у складу са процесом дестилације, неопходна је унутрашња зрелост, а истовремено морају бити завршене све четири претходне фазе. После многих, поновљених дестилација, постиже се највише пречишћавање, чији је плод јасно присуство ума из којег настаје нови начин живота. Катарци су говорили о „парфеима“, чистим. Познато је да је братство Катара, које је живело почетком другог миленијума у јужној Француској, извршило процес преображења душе.
6. Цоагулатио
То је процес поновног стварања. Цоагулатио је, да тако кажем, супротан процесу дестилације: потпуним испаравањем раствора, првобитни облик се поново појављује на нов начин. Са поновљеним циклусима испаравања, нова информација „одозго” се уграђује у раствор и његов седимент. Остатак процеса коагулације је стога обновљена супстанца.
Са становишта функционисања душе, цоагулатио означава прилив духовне идеје у прочишћени и обновљени облик. Из духовне идеје, архетипа, рађа се нова творевина уз подршку обновљене душе. Нова свест ствара ново светлосно тело. Материјал за њега је – како кажу алхемичари – „небеска роса“, чисте, вечне етеричне силе.
Тамо где новостечени психички и духовни квалитети не доводе до стваралачког деловања, они поново постају жртва дегенерације и кристализације.
7. Цоњунцтио
Цониунцтио је плод претходних променљивих фаза трансформације. И у алхемичарској посуди и у психичком процесу разликујемо мали и велики процес цониунцтио.
Мали цониунцтио уједињује супротстављене снаге; лабораторијским језиком, то су жива и сумпор. Симболично, то је заједница краља и краљице, приказана на многим средњовековним сликама. То је алхемијски брак између принципа интелектуалног сумпора (сумпора) – младожења – и менталне живе (живе) – невесте. Плод овог сједињења је „Камен мудрих“, који све ствари води ка савршенству (обојава их). Бојење, као алхемијски термин, значи да „камен мудрих“ боји ствари и тако започиње процес трансмутације. Из исте везе долази и термин „тинктура“. То значи еликсир живота који лечи све болести.
На духовном нивоу, мали цониунцтио је заједница супротно делујућих природних сила близанаца, које се на вишем нивоу духовно-душеног стања спајају у комплементарно јединство.
Велики цониунцтио је могућ само у вишој алхемији. То је коначно сједињење духовне душе са вечним стваралачким извором, што се огледа у Христовим речима: Ја и Отац једно смо. У овом стању и сам човек постаје „камен мудрих“, који свако биће може „обојити“ до савршенства.
Тако су алхемијски напори розенкројцера настојали да усагласе истовременост ниже и више алхемије како би се процес вечног умирања и постајања – од сталне трансформације до савршенства – могао реализовати у целом стваралачком универзуму.
Розенкројцери, пробуђени у сопствено духовно синовство, свесно стоје за сва времена у реци вечног стварања. Они дозвољавају да се њихове исцелитељске и освештавајуће моћи сливају у сваку ствар и свако биће како би убрзале развој ка све вишој и потпунијој свести.
