Искуство смрти, повратак у стварни живот, прочишћење срца и пут искуства теме су разговора Хермеса и Појмандера у редовима 48–60.

Искуство смрти

  1. Када је ово рекао, провиђење судбином и силом која повезује сфере заједно је изазвало сједињавање и покренуло рађање и све се умножило по својој врсти. Од осталих је издвојен онај који је себе идентификовао као бесмртно биће; а ко је волео тело које се развило из привиђења пожуде, заведен је чулима и остао је у тами и претрпео последице смрти“.
Коментар бр. 11: Точак рађања и смрти
Стих из херметичке филозофије неки су погрешно разумели јер су његов садржај покушавали да схвате као неку врсту упозорења, (…) као Хермесово упозорење на овоземаљски брак и његове последице. Али то није поента. Напротив, из прогнозе је јасно да је подела полова – са свим последицама које та подела носи – неопходна да би се точак рађања и умирања одржавао у покрету. Речи љубав према телу, која је произашла из привиђења пожуде, односе се на љубав према дијалектичкој природи о којој се говори у стиховима 37, 38 и 39, која је узрок стварања смртног природног феномена. (…) Љубав према сопственом природном феномену, потпуно стапање са њим и замишљање да је он центар, прави човек, заблуда је о којој Хермес говори у 48. стиху. Првобитна гноза Египта, први део, стр. 74 и 75
  1. „Шта су незналице тако страшно починиле“, упитао сам, „да им је одузета бесмртност?“
  2. „Изгледа да те није много брига за оно што си чуо. Нисам ли ти рекао да размислиш?’
  3. „Радим ово, сетио сам се и захваљујем ти.“
  4. „Ако си разумео, реци ми зашто они који су у смрти заслужују да умру?“
  5. „Зато што је тама извор из кога њихова тела потичу; одатле извире вођена природа, од које је тело настало у опажајном свету; и са светом уочљивим пева се смрт“.

Повратак у стварни живот

  1. „Да, добро сте разумели. Али зашто онај ко је спознао себе стиже до Бога, како каже Божија реч?“
  2. Одговорих: „Јер од светлости и живота постаде Отац свега, и од њега човек“.
  3. „Добро одговараш; светлост и живот су Бог и Отац од кога је човек створен. Ако схватиш да у њему има живота и светлости и да су и они у теби, вратићеш се у живот!“ Ово је рекао Појмандер.
  4. „Али реци ми више, мој Ноусе“, рекао сам, „како ћу поново оживети? Јер Бог каже: „Нека позна себе човек који има духа.“
  5. „Пази шта говориш; Ја сам, Појмандер, Ноус, долазим к њима који су свети, добри, чисти и милостиви, побожни; моје присуство доноси помоћ: одмах све препознају; а Отац се радује њиховој љубави, а они му захваљују у својој детињској оданости песмама и певањем. Пре него што напусте тело сопственој смрти, они презиру његова чула, знајући њихово деловање.

Чишћење срца

Коментар бр. 12: Дејство хормона
Када човек очисти светињу срца, када искрено и упорно тежи таквом очишћењу, и када светлост нађе у њему своје пребивалиште, поред чулног живота, и душевни живот се потпуно мења и усклађује са седам пута очишћеним срцем. . И човек је чист у свему што ради.
Тек тада се мења функција хормона и кандидат улази у сферу доброг, како каже Појмандер, у стање истинског духовног раста. Првобитна гноза Египта, први део, стр. 75
  1. Или још боље: Ја сам, Ноус, нећу дозволити да разорно деловање тела постигне свој циљ. Као стражар на капији, спречићу улазак злих и срамних дела и тиме истребити несвете мисли повезане са њима.
Коментар бр. 13: Ослобођење из стега моралног богословља
Шта су зла и срамотна дела? Морате се ослободити познате моралне теологије; (…) „зла и срамна дела” свакако се односе на крајње безбожне последице, (…), љубомору, пожуду, мржњу, празнословље, критику, сукобе и сл. Првобитна гноза Египта, први део, стр. 81

Пут горких искустава

  1. Али ја сам далеко од безумних, злих, зликоваца, завидних, похлепних, убица и безбожника; Препуштам их осветољубивом демону, који на њих гађа ужареном жеравицом, рањава их чулима и наводи их на безбожна дела, тако да ће бити још више кажњени. Али они никада не престају да жуде за неизмерним жељама, и као незаситни, бесне у тами. Ово је њихова мука, и ватра која их спаљује горе гори против њих.”
Коментар бр. 14: Циљ духа
Стих 60 објашњава у којим људским типовима се душа никада неће родити и Појмандер никада неће моћи да разговара са њима. (…) Ако ватра душе не може да очисти и ослободи, онда увек кажњава. (…) Ово је пут горких искустава. (…) Дуго путовање искуства (…) нема другог циља осим да коначно пусти дух да победи. Првобитна гноза Египта, први део, стр. 82, 83 и 84

Наставак прве књиге херметичких списа: Појмандер

priporočeni artikli