У редовима 32-47 прве књиге Херметичких списа, Појмандер разговара са Хермесом о светском поретку небеског човека, о судбини човека, о пореклу човека и о правом човеку светлости.
Светски поредак небеског човека
Дух, Отац свих бића, који је живот и светлост, створио је човека по свом обличју, кога је заволео као свог сина. Био је леп и веран снимак свог оца. Бог, који је волео свој лик у њему, поверио му је сва дела своја.
Када је човек погледао творевину коју је демијург створио у Огњу, хтео је да створи себе, а отац му је дозволио. Када је дошао на стваралачко поље демијурга, где је имао слободне руке, погледао је креације свог брата, а владари су га волели, и свако му је дозвољавао да учествује у његовом нивоу хијерархије сфера.
Коментар бр. 5: Космолошки поредак
Цорпус Херметицум почиње описом исконског космичког откровења, стварања данашњег света и човечанства. Док се Хермес уздиже у духовно поље, свеприсутно поље љубави Божије, Појмандер му показује исконски, вечни светски поредак правог небеског човека. Ово је поредак коме желимо да се вратимо и у коме херметички човек може да сазре. Оригинална гноза Египта, први део, стр.56
Када је темељно разумео њихову суштину и причестио се њиховом Природом, хтео је да прекине кружни обим и спозна моћ онога који влада над ватром.
Овај, то јест човек, који има сву власт над светом смртника и неразумних живих бића, сагнуо се кроз силу која спаја Сфере, разбио њен свод и показао нижој природи прелепу слику Божију.
Када га је природа видела у величанственој лепоти, и пошто је у себи имао све силе седам владара сједињених у лику Божијем, она се с љубављу осмехнула, јер је приметила дивни одраз Човека на води, и његову сенку на земља.
Али пошто је видео свој лик у води, заљубио се у њу, и зато је желео да тамо живи. Његова жеља је истовремено постала и акција, а он се настанио у ирационалној маси. Природа је прихватила вољеног и умотала се око њега; тако су постали једно, јер је жар пожуде био велики.
Дакле, у поређењу са другим живим бићима, човек има двојаку природу: он је смртан у свом телу, бесмртан у свом правом човеку.
Судбина смртника
Коментар бр. 6: Двоструки човек
Стога, у поређењу са другим живим бићима, људи имају двојаку природу, напомиње Појмандер. С једне стране, у људском систему постоји зрно семе бесмртности, духовна искра, која се назива и ружом срца, а на другој страни човек је смртно биће, природна појава. Првобитна гноза Египта, први део, стр. 69
Иако је бесмртан и има власт над свим стварима, ипак доживљава судбину смртних бића јер је подложан судбини. Дакле, упркос чињеници да је његова домовина изнад силе која везује сфере, он је постао њен роб. Он има мушко-женску природу јер ту природу има његов отац, а будан је јер потиче од будног бића. А ипак пожуда чула и сан имају моћ над њим.’
Коментар бр. 7: Моћ несвесног
Свест о грешности, према стиху 39, значи бити свестан наше савршене бесмртности и моћи над свим стварима. У исто време доживљавамо судбину смртника јер је то наша неизбежна судбина. То значи бити супериорнији од било чега дијалектичког, али ипак његов слуга. Да знам да је „Отац у мени, Онај који не спава и влада мноме, а ја сам ипак ухваћен у власт несвесног“. Ово је свест о грешности! Хермесове речи доказују да ју је препознао. Првобитна гноза Египта, први део, стр. 70
Одговорио сам: „О духу у мени, и ја волим Реч“.
Појмандер је наставио: „Ово је тајна која је до данас била скривена. Када се природа сјединила са човеком, створила је задивљујуће чудо. Пошто је човек имао природу свих седам владара, за које сам вам рекао да су од ватре и даха, природа ништа није одлагала, већ је одмах родила седам људи – што је одговарало природама седам владара – који су били мушко-женске природе и дизали су се према небу.’
Порекло човека
Коментар бр. 8: Седам сила
У нашем соларном систему (и безброј других сличних) можемо препознати системе састављене од седам сила које међусобно делују које одређују једна другу. Да би указао на ове силе, Појмандер говори о седам владара који круже чулним светом. Замислите да се налазите у егоцентричном центру, пратите ротацију звезда и посматрате рад Сунчевог система. Сунце, месец и планете прате своје кругове, трагове око вас, шаљући вам своју светлост и своје силе. Оне одређују једни друге, али утичу и на вас. Свим што је на Земљи влада седам владара који одређују судбину природно рођеног човека. Првобитна гноза Египта, први део, стр. 60
„А онда, Појмандер? У мени сада тиња велика жеља и жудим да чујем још нешто. Молим те настави!“
Али Појмандер рече: „Онда ћути, јер ти још нисам објаснио о чему сам говорио“.
„Види“, рекох, „већ ћутим“.
„Ових првих седам, како сам испричао, настало је на овај начин: земља је била матрица, вода је била оживљавајући елемент; ватра је дозволила да процес стварања сазри, природа је примила дах живота из етра и створила тела по лику човека.
Прави човек је од светлости
Коментар бр. 9: Два живота
Када Појмандер говори о „човеку“, мисли на исконског, божанског човека, духовно биће. Иначе, он говори само о телу, о природном феномену. … Природни облик се стога недвосмислено назива „тело“ и представља пример онога што дијалектички свет обично назива „човеком“. Каква грешка! То се може објаснити само чињеницом да природна појава по својој природи има свој живот и свест, односно да је живо биће. У теби постоје два живота: исконски живот и живот природних појава. Појмандер каже: Прави човек је од живота и светлости. Из божанског живота је настало духовно биће, а из свеопште светлости духовна душа, тј. осећајно биће са посебном природом душе повезаном са Духом. Прави човек има чисто срце, он је срце. Он као Бог борави у срцу природних појава. Првобитна гноза Египта, први део, стр. 71
Човек је од живота и светлости постао душа и дух: из живота је настала душа, а из светлости је дошао дух. И тако је све у видљивом свету остало до краја циклуса и почетка врсте“.
„Слушај остало; након чега се дилли далли. Када је циклус завршен, Божјом вољом све су ствари прекинуте; сва жива бића мушко-женске природе поделила су се на пола, укључујући и човека: један део је постао мушко, а један део женски. Али Бог је одмах проговорио светом речју: „Напредујте у расту и умножавајте се сви ви који сте створени! Ко у себи има духа треба да схвати да је бесмртан и да је узрок смрти његова љубав према телу и свему земаљском.
Коментар бр. 10: Бисексуалност
Даље примећујемо да је права особа изнутра бисексуална, иако се споља изражава као мушкарац или жена. (…) Природни феномен је родно одвојен, може бити мушки или женски. Душевна особа је и мушко и женско у исто време, чак и ако се споља изражава само у једном роду. Првобитна гноза Египта, први део, стр. 71
