Изговорена реч увек има магични ефекат одређен снагом и вибрацијом којом је изговорена. Речи раде. Али пре него што будемо могли да заиста говоримо, прво морамо да ућутимо и слушамо.
Глас може да пева и да грми, може да сече као метал, да звецка као стакло и да милује као топла рука. Човеку је дата стваралачка моћ и он настоји да је примени: то је моћ речи коју глас преноси.
Изговорена реч увек има магични ефекат одређен снагом и вибрацијом којом је изговорена.
Када говоримо, наш глас често одјекује више од изговорених речи, а понекад је звук гласа потпуно другачији од садржаја онога што се говори.
Речи могу бити носиоци нечега што разумемо, или нечега што не разумемо и што стоји изван знања саме речи.
Речи су као одећа око тела или као облик око садржаја.
Дакле, говором често комуницирамо тензије којима обмањујемо друге и онда их можемо искористити за своје потребе. Речи раде.
Сила која је створила сву творевину идентификована је у свом откривењу као Логос или Реч.
У нашем садашњем стању, веома смо далеко од тога да изговоримо праве стваралачке речи почетка. Људи нашег времена више нису свесни дубоке важности говора и слушања.
Јер пре него што можемо истински да говоримо, прво морамо да слушамо, а да бисмо слушали, морамо да ућутимо и слушамо.
Где и како је то могуће?
Где су двојица или тројица сабрани у моје име, ја сам међу њима.
Горњи цитат каже да се сила која није ове природе поставља у средину чим се група свесних окупи у Његово име. Имају моћ да померају планине. Он, Христос, који стоји у средини, служи свету и човечанству и придружује се окупљенима да би донели плод.
Ако се срце отвори за глас унутрашњег сазнања, глас који говори језиком руже срца, буди се свест душе и стваралачка сила својствена сваком човеку може да се уздигне до исконске речи.
У нашем малом свету, можемо почети посматрањем говора, посматрајући га као сусрет. Не само сусрет са речју, већ и кроз реч, тако да у сусрету видимо живот, дух и душу, и понудимо их напред оживљене. Затим у позадини наших речи љуља се – љубав.
