Већ неко време знамо за квоцијент интелигенције (ИК), научили смо и о емоционалној интелигенцији (ЕК), а недавно су стручњаци за менаџмент открили и духовну интелигенцију (СК). Розенкројцери познају све поменуте интелигенције, али их другачије схватају.
Економисти су такође схватили да је човек више од разума и осећања и постојећим интелигенцијама додали такозвану духовну интелигенцију. Семинаре духовне интелигенције воде тренери, коучинг (обука за лидерство и самовођење) је чак један од студијских курсева на водећој европској пословној школи (МБА), на швајцарском универзитету Ст. Галлен. Тамо за 67 хиљада швајцарских франака менаџер може да учи годину и по дана и научи да развија своју духовну интелигенцију. Учешће би требало да гарантује успех, што укључује и већи приход.
Промишљена надоградња
ИК одређује капацитет ума особе, ЕК способност свесног коришћења емоција и емпатије, а СК (Спиритуал Интеллигенце) многи тренери за лидерство и самовођење описују као „смислену надградњу“ коју карактерише оријентација. Реч је о способности човека да своје интересе остави по страни зарад вишег циља и делује за добро свих људи – квалитет на који је привреда мање-више заборавила у последњих десет година.
Обука се заснива на веровању да свака особа има духовну интелигенцију која се може активирати и тренирати кроз вежбу. Они наводе налаз да се несебичност и алтруизам могу открити чак и код малог детета. Дете жели, нпр. да помогне одраслој особи да отвори тешка врата, чак и ако осети да његова снага није довољна да помогне. До сада, наука још нема признати тест којим би доказала или измерила духовну интелигенцију, као у случају квоцијента интелигенције. Покушава да приступи теми упитницима. На питање: „Рецимо да добијеш милион евра на лутрији – шта ћеш са тим?“, испитаник може да бира између три одговора: могао бих да дам некоме; не зна шта да ради; Купио бих скупе ствари. Питања су прилично површна, чини се да је духовну интелигенцију тешко теоријски одредити. У пракси, све може бити другачије. Вероватније је да ће се духовна интелигенција изразити у спонтаној акцији него за „зеленим столом“.
Понашање душе
Неки тренери називају духовну интелигенцију „свесност душе“, чиме већ одређују седиште поменуте интелигенције. Дакле, ко има (без претварања) у извесној мери отворен приступ својој души, може активирати моћ духовне интелигенције. Некада се ова душевна сила – вера – називала „духовним или богоугодним животом“. Оно што је некада представљало пут унутар верске заједнице, сада је похађање семинара о духовној интелигенцији, радионице о енергијама или викенда јоге. Управо је моћ вере коју привреда користи за постизање циљева, а појединац за остваривање друштвених и етичких идеја. На тај начин човек жели да води ствари на добро у овом свету и да своје знање користи за добро света. Међутим, то је само знање душе, која је оријентисана ка земљи и такође се храни силама видљивог света.
Сила која тера са овог света
За душу усмерену на дух, значење духовне интелигенције се потпуно мења. Таква душа жуди за нечим што не постоји у видљивом свету. Она више не тражи у видљивом свету, засићена је њиме, да тако кажем, да се може повезати са силом која не долази из ове природе.
Таква душа тражи силу искона, силу порекла, која се не може користити за циљеве на овом свету, јер се у овом случају сила распршује, испухује. То је сила која долази са овог света и делује суштински – жели да обнови човека, захтева свој простор у њему. Она жели да се его смањи, а овај други мора бити спреман да јој направи места. А ово је, по концепту розенкројцера, првобитна религија (лат. религаре – спајати)!
Човек – гностик
Ако душа више није усмерена на овај свет, отварају се врата у срцу, веза са пореклом. Знање из прве руке, духовна интелигенција се буди. Преко душе човек прима првобитну силу, повезан је са њом. Изнова и изнова може да осети део Божијег плана и да тежи да живи у складу са њим. Он је гностик, човек који тежи сазнању из прве руке (старогрчки гностикос – онај који има „гнозу“ или тајно знање).
Човек – херметик
Гностик се може развити у херметика, човека који живи од првобитне силе; човек који живи и ради од духа Божијег. Термин херметика повезан је са Хермесом Трипут Великим и са древним херметичким списима. Херметичар ради за добро овога света, али не користи своје знање и моћ да свет претвори у рај на земљи. Оно неприметно шири мир око себе, као што кроз њега струји првобитна сила и улива се у овај свет.
Духовна интелигенција се стога изражава на различитим нивоима. Човек се може повезати са силом вере и применити је на видљиви свет, или се може ускладити са изворном силом старијом од овог света и живети од овог извора.
