Алхемија често представља идеал претварања олова у злато. Духовна алхемија захтева промену човека на атомску конституцију.
Фокус интересовања многих алхемичара није био истраживање трансформације основних метала у земљано злато. Били су посвећени духовном аспекту, тежећи трансмутацији душе и тела кроз нови однос са духом. Розенкројцери су увек одбацивали објашњење производње земаљског злата и заговарали духовни процес, процес духовне алхемије, фундаменталне промене, трансмутације материјалног тела. Алхемичари су схватили да човек може да сагледа само свет који одговара атомској суштини његовог тела. Пронашли су начин да замене атомску суштину тела и тако промене свест.
Свет алхемичара је пун симбола, слика и прича које описују процес промене.
Сунце је управо изашло изнад хоризонта, преливајући земљу наранџастом бојом. Велики прозор куће на крају слијепе улице гледа на излазеће сунце. Сваког јутра, сунчеви зраци испуњавају просторију атмосфером пуном ишчекивања. Он обасјава први зрак сунчеве светлости на олтар, на огледало, а његова светлост се рефлектује на малој табли:
„Као горе тако доле. Како унутра, тако и споља.“
Светлост се спаја са сјајем ватре у пећи, у којој стоји флаша са затвореном ретортом. Подвргава се сталној циркулацији, мења се његова боја и густина. Сумпор (дух) са оживљавајућом ватром, сребро (душа) које даје форму организмима и со (тело), структура, су активне моћи у овој трансмутацији. Циклична промена, односно загревање, претварање у гасовито стање, хлађење, поновна кондензација и рефлукс, омогућава континуирану циркулацију у мировању.
Повремено алхемичар уклања чврсту тамну супстанцу на дну боце. Процес циркулације се изненада мења. Садржај реторте постаје пријемчивији за светлост која долази кроз зид боце. Изнад реторте виси мала табла са сивим металним словима: „Ти си као дух који разумеш; не ја.“
Алхемичар је дуго посматрао промену у реторти, све је постало светлије, видљивије и транспарентније. Истовремено, у алхемичарском систему се одвијао процес промене. Чини се као да се мали свет у реторти све више повезује са светом изван боце: у алхемичару се развија ново биће које добија нове увиде из другог света. Структура бића алхемичара се постепено мења и све више личи на други, већи свет. Срце учи да размишља о јединству.
Једног јутра долази време: у унутрашњем бићу алхемичара, трансмутација је достигла нови врхунац. Алхемичар улази у своју лабораторију и ступа пред олтар. Пре много година направљена је још једна табла са месинганим словима. Узима га са стола и замењује таблом изнад реторте: „Ти си као дух који ме разуме, други пут уклања чврсту тамну супстанцу на дну боце.
„Као горе тако доле; како изнутра, тако и споља.“
Последњи део путовања:
