Реинкарнација је део розенкројцерске филозофије. Разматрајући реинкарнацију, живот је представљен из другачије перспективе, према којој је особа рођена на овом свету пуна искуства и знања.
Реинкарнација се генерално дефинише као реинкарнација у телу и крви, као поновно рођење душе у новом телу. За розенкројцере, међутим, реинкарнација представља процес на вишем нивоу. Знање о реинкарнацији је веома важно, јер је повезано са сазнањем о могућности изласка из поновљеног циклуса рађања и умирања на овој и на другој страни света.
Ко или шта се инкарнира
То је суштинско питање. Не инкарнира се земаљски човек, нити земаљска личност са својом свешћу и природном душом. Оваплоти бесмртни принцип, бесмртну духовну структуру, скривено биће у смртном човеку; микрокосмос, како га зову розенкројцери; живи систем који нас окружује. У безбројним инкарнацијама, бесконачна количина знања и искуства се акумулирала у овом систему. Њихова колекција представља својеврсни мираз за личност која постаје део система, микрокосмоса, и у њему живи неко време. Личност може или да игнорише ово наслеђе или да га користи.
Микрокосмос може користити ризницу искуства и зрелости као основу на којој тренутна личност почиње своје путовање назад у свет божанског извора.
Као резултат тога, микрокосмос се ослобађа нових инкарнација у материјални свет и постаје део вечног и бесмртног, божанског поља живота, поља вечног стварања, у коме се развој наставља из снаге у снагу и из славе у славу.
Наставите путовање:
