Прво поглавље Херметичких списа носи наслов Појмандер. То је разговор између Хермеса и мистериозног бића Појмандера.
Књига прва: Појмандер и Хермес
Када сам једном био дубоко у созерцању суштинских ствари, а мој дух заблистао до висине, моја чулна перцепција је ослабила као код људи које савладава поспаност од ситости или физичког умора.
Учини ми се да се појави огромно биће неодређеног облика, позва ме по имену и рече ми:
„Шта желите да чујете и видите и знате и научите у свом уму и срцу?“
Питао сам: „Ко си ти?“
„Ја“, каже он, „јесам Појмандер; Ноус*, биће које постоји из себе. Знам шта желиш и свуда стојим уз тебе.“
Рекао сам: „Желео бих да знам суштинске ствари, да разумем њихову природу и да упознам Бога. Како бих волео, додао сам, да чујем о томе!
Одговорио ми је: „Запамти шта желиш да знаш и ја ћу те научити“.
Коментар бр. 1 и 2: Шта је поента?
Текст почиње ретком који каже да је Хермес размишљао о битним стварима и да је његов дух заблистао у висини. (…) Она показује идеалну и апсолутно неопходну сарадњу главе и срца. Срце и глава одређују живот у својој интеракцији. (…) Шта бисте још волели да знате и знате као битне ствари? А шта је најважнија ствар коју заиста треба да знате на почетку? Али истина, стварност која вас се тиче, то је у вама! Ако не познајете себе, како ћете моћи да разумете друге? При првом покушају сазнања, херметички човек види моћну и чисту светлост која ликује његово срце, а у њему спирално кретање клонуле таме, ужаса и беде у свој тузи, трајању и неизрецивом хаосу.Првобитна гноза Египта, први део, стр. 49 и 53
Рекавши то, промени лик, и у трену ми се све откри. Имао сам безграничну визију: све је постало светло, јасно и радосно, и када сам то погледао, обрадовао сам се томе.
Постепено, међутим, тама се увукла и натерала да се спусти. Настала је у парчету светлости, дубоком и страшном, умотана као змија у вијугаве спирале колико сам могао да проценим. Тада се тама променила у неку врсту водене природе која је била необјашњиво узнемирена; из њега је куљао дим као из ватре, праћен неописивим јауком.
Тада се од ње зачу неразговијетан крик, зов без речи који се могао упоредити са гласом ватре. Врхунац природе, Света Реч је изашла из светлости и раширила се по њој. Чиста, светла, сјајна и моћна ватра избија из водене природе у висине.
И пошто је ваздух био лаган, он је пратио дах огња, и уздигао се од земље и воде до огња, тако да се чинило као да виси на њему.
Али земља и вода остале су саме по себи измешане, тако да се нису могле посматрати као одвојене супстанце. Дах Речи који је лебдео над њима непрестано их је покретао.
Сјајне речи
„Да ли си разумео“, рече ми Појмандет, „шта значи ова визија?“
„Сазнаћу“, одговорио сам.
„Та светлост“, каже он, „ја сам ја, Дух, твој Бог, који је постојао пре него што је вођена природа изашла из таме. Али светлећа реч која је изашла из Духа јесте Син Божији“.
„Шта то значи?“
„Знајте ово: Оно што гледа и слуша у вама је Реч Господња, а Ноус је Бог Отац, јер нису одвојени једни од других, њихово јединство је живот“.
„Хвала“, рекао сам.
„Сада окрени своје срце ка светлости и познај то“.
Коментар бр. 3: Где пребива дух?
Светилиште срца је моћан темељ да Дух пребива у њему. Срце мора бити припремљено у свим својим аспектима за ово узвишено стање. Где је срце, каже Појмандер, тамо је живот. Када срце буде спремно да служи, препознаћете у њему, Духа, чисти, првобитни људски облик, архетип вашег људског бића, првобитни почетак предпочетка без краја. Првобитна гноза Египта, први део, стр. 51
После ових речи дуго ме је гледао у очи, тако продорно да сам задрхтала од његовог погледа.
Када сам поново подигао главу, видео сам у свом духу да светлост постоји од безбројних сила, да је постао безгранични свет, да је огањ опколила моћна сила, и да је умро када га је савладала.
Коментар бр. 4: Где се окреће светло?
Син Божији се открива у вама. (…) Усмери своје срце ка светлости и знај је. А када то препознате, видите моћне и дивне могућности живе речи у себи. У свом срцу видите и доживљавате светлост безбројних сила. (…) Оригинална гноза Египта, И део, стр. 54
Чиста оригинална слика
Све сам то препознао у визији због Појмандерових речи. Пошто сам још био у свом елементу, поново ми се обратио:
„У свом уму си видео чисто, исконско људско начело, исконски почетак, који нема краја, то ми је рекао Појмандер.
„Одакле онда“, упитао сам, „елементи природе?“
На то је одговорио: „Божјом вољом. Након што је Бог прихватио Реч и видео чисти архетип света, створио је уређен свет по овом облику од елемената сопственог бића и душа рођених из њега самог.
Бог, Дух који је мушко-женске природе и извор живота и светлости, је кроз Реч створио друго духовно биће, демијурга. Он је, као бог ватре, од свог даха направио седам владара који у круговима окружују видљиви свет, а њихова владавина се зове судбина.
Реч Божија је одмах скочила из сила надоле гравитирајућих елемената навише у чисту творевину природе и сјединила се са демијургом (пошто су исте суштине).
Нижи елементи природе су тако били препуштени сами себи, отели су им ум и само материју.
Демијург, који заједно са Речју заокружује кругове и пробија их, окренуо је своју творевину и пустио је да се окрене од бесконачног почетка ка бесконачном крају – јер почиње тамо где се завршава.
Како је Дух хтео, ротација из тешких нижих елемената је родила жива бића без разлога (јер у њима није било Речи); ваздух је стварао летећа створења, а вода је стварала лебдећа створења.
Како је Дух хтео, земља и вода су биле одвојене једна од друге; земља је родила животиње које је носила у себи: четвороношце и гмизавце, дивље и питоме животиње.
