Istorija Lectorium Rosicrucianuma

Počeci Lectorium Rosicrucianuma (LRC) datiraju još iz 1924., u Holandiji, sa radom duhovnih vođa Jan van Rajkenborga i Kataroz de Petri. Danas je LRC aktivan u 36 zemalja.

Kamen temeljac za Lectorium Rosicrucianum je postavljen 1924. Te godine su se braća Zwier Willem Leene (1892-1938) i Jan Leene (1896-1968) pridružili „Het Genootschap Rozekruisers“-u, holandskoj organizaciji Rozenkrojcerskog Društva (Oceanside, California, USA), koju je 1909. osnovao Maks Hajndl. Uskoro su braći poverena važna mesta u rukovodstvu Het Genootschap Rozekruisers-a, 1929. godine.

1930. gospođa Henriette Stok-Huizer (1902-1990) se pridružila braći Leene. Zajedno su otpočeli intenzivno duhovno istraživanje, koje ih je 1935. dovelo do odluke da nastave svoj duhovni put sa svojom grupom, nezavisno od Rozenkrojcerskog Društva.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ponovno objavljivanje klasičnih rozenkrojcerskih manifesta

1935. godine, braća Leene i Cor Damme su otputovali u London i posetili Britansku biblioteku, gde su otkrili zaboravljene manifeste klasičnih Rozenkrojcera iz 17. veka. Pažljivo su preveli te rukopise, ponovo ih objavili 1936. na holandskom jeziku pod nazivom „Knjiga M“, i ta duhovna blaga učinili ponovo dostupnim široj publici 20. veka. Nova izdanja klasičnih manifesta, uključujući kompletne duhovne komentare, ponovo su ugledala svetlost dana nekoliko godina kasnije i sada su dostupna na mnogim jezicima.

Posle smrti Z. W. Leene-a 1938., Jan Leene i H. J. Lin-Stok-Huizer su nastavili sa radom. Koristeći svoja književna imena Jan van Rajkenborg i Kataroz de Petri, objavili su mnogo knjiga i više od jedne decenije gradili međunarodnu Duhovnu Školu.

Za vreme Drugog svetskog rata, gonjena od okupacionih snaga, grupa je bila zabranjena u Holandiji. Morali su da se povuku iz javnosti i privremeno rade u tajnosti. Posle rata, grupa je izabrala naziv „Lectorium Rosicrucianum“.

Nasleđe katara

1946. godine Jan van Rajkenborg i Kataroz de Petri su otpitovali u grad Albi, jedno od glavnih katarskih uporišta u južnoj Francuskoj. Uspostavili su vezu s duhovnim nasleđen starog katarskog bratstva, koje je živelo i podučavalo u južnoj Francuskoj pre oko 700 godina. Njihovo duhovno iskustvo tokom tog putovanja, kao i susret sa „poslednjim katarom“ g. Antonin Gadalom 1954. dovelo je do nove afirmacije starog Trostrukog Jedinstva Svetla: trougla katara, Grala i Ružinog Krsta.

Lectorium Rosicrucianum kao gnostička duhovna škola

U to vreme, duhovne vođe izneli su nov duhovni impuls, nadmašujući prethodnu viziju. Gnostičko učenje o transfiguraciji je postalo prioritet. Ono se bazira na razumevanju čoveka kao multidimenzionalnog bića sa besmrtnom duhovnom iskrom, klicom novog mikrokosmosa (svet u malom). Sudbina čoveka kao mikrokosmosa je put povratka iskonskom, božanskom prirodnom poretku, kako bi na taj način prevazišao smrtni svet i ograničenja sadašnjeg stanja svesti omeđenog prostorom i vremenom. Kao smrtno biće, čovek, tokom tog procesa, stiče duhovni uvid u uzrok smrtnosti ove prirode. Isto tako, on dolazi do više samosvesnosti doživljavajući tenziju između prolazne prirode i iskonske stvaralačke snage.

Lectorium Rosicrucianum je, stoga, „Gnostička Duhovna Škola“, jer je gnoza grčka reč za „znanje“. Tako se božansko znanje otkriva preko čovekove besmrtne duhovne iskre – „Ruže“ – tek kad krene na put duševnog uskrsnuća.

Od 1946. pa sve do danas, gnostički impuls se raširio po celom svetu kao deo duhovne snage nove ere Vodolije. U mnogim zemljama su u spostavljeni konferencijski i gradski centri za učenike Ružinog Krsta i ostale interesente.