Rođenje svetla u vlastitom srcu

Put izbavljenja započinje u Vitlejemu, Isusovom mestu rođenja. Kraj tog puta je Golgota, breg nadvladavanja. Između Vitlejema i Golgote nalazi se put ružinog krsta, odumiranja stare prirode.

To je najlepša božićna priča koju čovek može doživeti! Kada nastane novo jedinstvo srca i glave, Isusovo rođenje se više ne doživljava kao puki istorijski događaj, već kao stvarni događaj u životu pojedinca. Marija, negativno polarizovano srce slavi povezivanje s Josipom, pozitivno polarizovanom glavom. I Josip i Marija prethodno su se pripremili i pročistili da bi ih mogao ispuniti sedmostruki Duh. Agelius Silesius o tome je napisao:
„I kada bi Hrist hiljadu puta
bio rođen u Vitlejemu,
a ne bi u tebi, to ne bi ti pomoglo.
uzalud gledaš krst na Golgoti
Ako u sebi ne gradiš ružino srce. „

Anđeo je Mariji najavio začeće. Na čudesan način Duh preko žlezde timus ulazi u srce i tu budi sina. Isusovo rođenje postaje stvarna činjenica u životu. Odmah nakon rođenja sledi beg. Marija i Josip odvode Isusa na sigurno mesto, u Egipat. Novorođena duša mora napustiti neprijateljsku zemlju da bi mogla rasti i postati zrela. Na mesto svoga rođenja Isus se ponovo vraća kao zrela duša da bi tu ispunio svoj nalog. Duša je u međuvremenu prikupila mnoga iskustva i može stupiti na put pobede.

Od muke do svetkovine Paše

Muka ili Hristova patnja je put što bi ga morali proći svi ljudi koji žude za izbavljenjem. Cilj tog puta je Paša, svečanost nadvladavanja starog životnog polja. Muka kao put čišćenja od svega zemaljskog mora započeti ovde i sada, kako bi jednom mogla biti proslavljena pobeda. Trenutno se selim svetom širi veliki bol. Pomislimo samo na besmislene ratove širom sveta. Nezamisliva okrutnost preplavljuje sve zemlje. Ako bi patnja po prirodi vodila ka izbavljenju, onda bi bi ratovi za sobom morali ostaviti veliki broj prosvetljenih ljudi. Vidimo da to nije tako; to se iskustvo sve bolnije ponavlja. Patnja uobičajena u ovoj prirodi nikada ne vodi izbavljenju i ne može osloboditi put prema višem životu; sva je ta patnja nastala iz zemaljskog stremljenja i iz njega se može objasniti.
Hristova patnja je nešto sasvim drugo od naše svakodnevne boli. To je patnja nadvladavanja. To je pročišćavajuća vatra koja guta sve što pripada ovoj prirodi – naše osećaje i misli, sve ono što nas veže za ovaj svet. Ipak, do svetkovine pobede valja učiniti još mnogo toga. U našem auričnom biću još uvek se nalazi nagomilan karmički dug iz prošlosti. Ako ste ikada pospremali neki podrum ili tavan i sami znate šta sve može izaći na videlo dana.

Novo životno gledište

U ovoj fazi puta postanka novog čoveka od odlučnog je značaja novo životno gledište. Je li čovek uistinu spreman pomiriti se sa svojom prošlošću? Daje li on u svom životu prednost oživljavanju nove svesti? Odluku o tome moramo doneti sami, jer će u protivnom drugi odlučiti umesto nas. Ako se neko odluči za novu dušu, tada više ne može živeti svojim starim životom, a o novom životu samo pričati. Odluka otvara mogućnost da sve staro konačno ostavi iza sebe. I srce je puno radosti svaki put kada se odlobodi jednog karmičkog okova.

Skidanje okova i sotavljanje starog iza sebe ne događa se odjednom, jer to niko ne bi mogao podneti. To je isto kao i čišćenje podruma; komad po komad iznosi se na površinu, čisti se, procenjuje i postavlja na pravo mesto. U podrumu ljudskog bića, u sakralnom pleksusu i na njegovom tavanu, u glavi, čekaju na nas mnoga iznenađenja. Radoznalost vodi do otkrića, otkriće do razumevanja. Na taj način doprinosimo čišćenju duševnog unutarnjeg i spoljnjeg života. Pri tome razočaranja zasigurno neće izostajati.

U snazi gnoze čovek može ići putem, može se osloboditi starih i nepotrebnih stvari, a njegovo srce na vrhuncu tog razvoja može primiti i asimilirati čisto svetlo – bez dijalektičkih uticaja. Tada se može proslaviti Paša, Uskrs, svetkovina završetka, svetkovina nedodirljivosti za snage ove prirode. U srcu je pripremljen beskvasni hleb. Sve što potiče iz ove prirode, bilo dobro ili zlo, za sobom više ne ostavlja trag. Snage iz nadprirode sada nesmetano utiču u prethodno za to pripremljene organe. Ugaoni je kamen novog dela gradnje – Isus Hrist – položen. Pri tome on nije samo Isus – nova duša koja nastaje, već i Hrist – graditelj nove duše.

Rast u svetlosti i snazi

Iako je Hrist nakon rođenja morao otići u Egipat, u sigurnost, kao zrela duša bio je u mogućnosti neutrtalisati sve napade raznih autoriteta, naučnika i teologa. Dok nosaše krst nadvladavanja, bičevan je i sramoćen. Ali na putu ružinog krsta njegova snaga sve više jača. Isus se ne bori protiv svojih spoljnjih i unutarnjih neprijatelja koji ga žele odvojiti od njegovog životnog puta. Naprotiv, ti neprestani napadi jačaju njegovu želju za predajom, za žrtvom. Njegov put krsta nenosi pečat patnje, več mu daruje unutarnju snagu i izbavljenje. Svaki novi udarac biča izaziva jače izlivanje ljubavi i još veću mržnju njegovih mučitelja.

Teskoba stare prirode sve više raste i konačno doseže takav intenzitet koji omogućuje proboj u novi život. Stara priroda se gubi. Gledajte, sve postaje novo! Viseći na krstu prirode, Isus Hrist nadvladava svet vremena i prostora i prelazi u natprirodu. To dramatično razapinjanjena krstu može dugo trajati – ali pobeda je sigurna.

Eteri su hrana života

Šta znači nastajanje nove prirode? Bez finotvarnih supstanci, etera, život u sadašnjem obliku bio bi nezamisliv. Naše ljudsko materijalno telo, isto i biljno ili životinjsko materijalno telo, ne može živeti bez etera. Etersko telo prožima naše materijalno telo i odgovorno je za njegovo zdravstveno stanje kao i za njegovo oduhovljenje. Ono preko ishrane povlači potrebne etere iz pramaterije. Kada bi to privlačenje, to hranjenje bilo prekinuto makar i za kratko vreme, smrt bi bila neminovna.

Pri delovanju etera u našim organima se oslobađa svetlosni eter koji može izgrađivati novu dušu. Ali sa naglaskom na može – jer što se u suprotnom događa? Naše svetlosne etere neprestano pljačkaju entiteti koji žive sa one strane vela. Tu su oni izgradili celi imaginarni svet te koriste naše etere da bi održali sebe i svoju fantaziju. To je jedan od razloga zašto se čovečanstvo više ne može razvijati u smislu oslobađanja. Sve se vrti u krug. Svaki novi uvid otvara nova pitanja. Sadašnji nivo vibracije se više ne može održati i sve više slabi, što se ogleda u smanjenju životnog kvaliteta u pogledu svih društvenih kretanja. Svaka dobra namera pre ili kasnije ponovo pada na niže ravni.

Povišenje vibracije – ključ novog života

Bezdanu se može izmaknuti samo povišenjem vibracije sistema. Viša vibracija je ključ koji otvara mogućnosti za viši život. Kada se vibracija sistema jednom uzdigne iznad vibracije prirode smrti svet s one strane zavese sa svojim bezbožništvom više nije opasan, jer mu ne odgovara vibracija obnovljenog života.

Današnji tragaoci posredstvom gnostičkog polja snage mogu u svoje dišno polje privući obnoviteljske gnostičke elemente. To je temelj izgradnje novog eteričnog tela. Bez tog temelja, u današnjim uslovima, ne bi bilo moguće izbeći pljačku etera i duševno-duhovnu degeneraciju. Gnostički elementi mogu tu degeneraciju zaustaviti i povisivši vibraciju njeno kretanje usmeriti naviše.

Kada se to dogodi, snage ovoga sveta više ne mogu ulaziti u obnovljeni mikrokosmički sistem, jer je iz njega uklonjena njihova egzistencijalna osnova. Ako se taj proces može dalje odvijati nesmetano, konačno će biti dosegnute granice vibracijske lestvice stare prirode. Nakon prekoračenja te granice, više ne preostaje ni jedan atom stare prirode. Čovek koji to postigne diše isključivo u snazi gnoze; četiri sveta etera postaju mu hrana života. Vrata koja su bila hermetički zatvorena tada se za njega otvaraju: novom koncentracijom etera (hrane), njegova se svest pročišćuje i novi se život sve jasnije ispoljava.

CAPTCHA
Ovo pitanje služi radi potvrde da niste robot:
Image CAPTCHA
Unesite karaktere prikazane na slici.