Orao

Danju oblake preoblikuje tkanjem!
Noću međ’ vojskama zvezda žarećih živi.
Strunom čistom prema gore prodirući
Ti pevaćeš muziku večnu.
(J.V. Gete: Orao s lirom prema gore stremi)

Već je u ranim razvijenim kulturama orao, kralj ptica, imao bogatu simboliku višestrukog značenja. Uglavnom dodeljivana su mu značenja poput sunca i svetlosti. U narodnom verovanju, mitovima i literaturi pridaju mu se mnoga svojstva: kraljevska moć, jačina i moć čaranja, hrabrost i pronicljivost ali, takođe i nemilosrdnost, okrutnost i osvetoljubiva nasilnost. Kao onaj koji uništava zmije i zmajeve, orao je izvršitelj božanskog duha i simbol pobede svetla nad silama mraka.
U najstarijem zapisanom indijskom svedočanstvu Rigvedi orao se pojavljuje kao čudesna ptica Garuda, koja blista poput zračećih plamenova i koja je brza poput svetlosti. Svojim moćnim krilima ona može zaustaviti okretanje svetova, a Višna s njom izvojeva svoje pobede nad zlim demonima. Američki Indijanci orla obožavaju kao kosmički simbol, oličenje svetlosti i neba.

Astecima je predstavljao samo Sunce. Narodi starog doba i Germani cene ga kao pticu koja proriče sreću. Kod Grka je orao bio Zevsov duh. Umetnici starog Orijenta bili su inspirisani pticom kraljeva i bogova za nebrojena dela. O tome svedoče mramorni reljefi, slike na vazama, raznim upotrebnim i ukrasnim predmetima te kovani novac. U novije vreme orao zadržava svoje značenje.

U univerzalnom učenju orao – biće moćnih krila u nebeskom plavetnilu Duha (Aeppli) pojavljuje se kao simbol duhovne duše i života, a njegov je znak petokraka zvezda. I u Svetom pismu se više puta spominje, npr. u Otkrivenju Jovanovom (4, 6-7): „I pred prestolom beše stakleno more slično kristalu; a sred prestola i oko prestola četiri živa bića puna očiju spreda i sastrag. I prvo živo bića beće kao lav, a drugo živo biće beše kao orao koji leti.„
Ta su četiri bića četiri elementa kojima se izražava potpuno stvaranje. Iz njih je sastavljena Sfinga, simbol novog besmrtnog čoveka koji je postao jedno sa Ozirisom. Lav predstavlja novi život, tele u duhovnom smislu odgovara biku, naime, novoj materijalnosti, životinja sa ljudskim licem odgovara Vodoliji, novom mišljenju, dok je orao duhovni aspekt Škorpiona, koga obeležava ključna reč regeneracija, što znači i obnovu i ponovno nastajanje, a što nas, ispravno shvaćeno, treba naučiti postojanju u novom svetlu, u obnovljenoj svesti.

U bajkama i narodnim pričama često do izražaja dolazi dvostruki aspekt te kraljevske ptice; kao prijatelj orao, pomažući u nevolji, ukazuje na put, dok kao neprijatelj, budući da njegove zakone ne poštuju, simbolizuje nemilosrdnu, osvetoljubivu silu koja uzrokuje propast.

Prometej

Kao takav orao se prikazuje i u grčkoj priči o Prometeju. Titanov sin Prometej stvorio je ljude po slici Bogova, udahnuo im je božansku iskru te doneo vatru sunčanih kočija. Prometej se na to odvažio, jer nije verovao u Zevsovo sveznanje, pokušavaći time prevariti oca bogova. Za kaznu, Hefest, bog vatre, okovao je besmrtnog Prometeja na liticu, ostavivši ga izloženog gladi, žeđi, žegi i hladnoći. Godinama mu je Zevs slao svoga orla. Svakog dana orao je jeo Prometejevu jetru, koja bi preko noći ponovo narasla. Tako je Prometej trpeo nepresanu bol iz koje ga je izbavio tek Herkul, smrtni čovek, usmrtivši orla svojojm strelom i oslobodivši Prometeja okova. Iako su njegovi okovi bili pokidani, morao je nositi otkinutu kariku s komadićem stene za koju je bio prikovan da ga podseća na Zevsovu presudu i pretrpljenu muku.
Prometej se bio ogrešio o božanske zakone. Stoga mu bijahu oduzeti snaga i dostojanstvo njegove prvobitne prirode. Tako se slab i bespomoćan našao sputan u materijalnom telu, ušavši u ciklus ponovnoga rađanja i smrti. Taj ciklus simbolizuje jetra, porta vitalne snage: orao je izjeda, dok noću ona ponovo raste. Za palog, besmrtnog čoveka, pošto je njegovo biće ne može više asimilirati, orao, zrak Duha, menja se od donositelja svetla i nositelja božanske mudrosti u razarajuću vatru.

Nakon beskrajno dugo vremena, Prometeju u pomoć dolazi Herkul, duševni čovek koji ide putem samonadvladavanja. Tek tada orao može biti ubijen „strelom koja nikada ne promašuje cilj“, što znači ukidanje delovanja načela osvete.

To smo svetlosno načelo osvete svi imali priliku doživeti. Možemo ga poistovetiti sa Hehovinim krilima čije udarce osećaju svi koji idu putem samovolje. Za njih svetlo postaje karmički zakon, sudac. Ono ukazuje na put oslobađanja i ispravlja sva odstupanja. Smrću i bolom, uvek se ponovo stvara mogućnost za obnovu, za pronalaženje puta oslobođenja. Čim mi pozitivno reagujemo na delovanje svetla, ono se počinje menjati u spasitelja. Tada u nama mogu rasti orlova krila.

Kristijan Rozenkrojc, orao se uspinje

Jan van Rajkenborg u komentaru trećeg dana Alhemijskog venčanja Kristijana Rozenkrojca piše: „Orao, kralj vazduha, zbog toga je, kao simbol vladar nad elementom vazduha, nad vitalnim elementom koji je preko potreban svakom stvoru.“ Alhemijsko venčanje spominje da je: „…orao prisutan u univerzalnom živom telu, u riznici spasenja, gde, je takođe simbol vitalne supstance koja je svakom kandidatu gnostičkih misterija neophodna da bi mogao živeti u univerzalnom živom telu. Tu vitalnu supstancu u Školi uobičajeno nazivamo gnozom. Gnoza je ono štoje potrebno vašim dušama, vašem duševnom stanju, ponovnom rođenju vaše duše. To je atmosfera univerzalnog živog tela, atmosfera koju svi moramo naučiti koristiti i iz nje živeti. Kada nam to pođe za rukom, i to na putu samo predaje, tada je naša duša spremna ući u univerzalno živo telo te potpuno mikrokosmički i egzistencijalno živeti u njemu. Tada vi u živom telu rastete i poput orla postajete vladarem novog elementa, iz kojeg morate živeti u potpunosti. Iz toga proizilazi da je orao simbol nove duše i novoga života.“

Da biste se mogli uspinjati u atmosferi živoga tela, potrebni su novo rođenje i novi rast. Da biste mogli leteti s orlom, morate nadvladati gravitacijsku silu prirode. Duša se mora promeniti od zmije koje puzi u prašini do orla. U tu svrhu služe stepeni učeništva, čiji se blistavi cilj pokazuje u simbolici Merkurovog štapa, u kome su zmija i orao postali jedno.
Gospođa Blavacki u „Glasu tišine“ opisuje srž tog puta rečima: „Kada želiš dosegnuti spoznaju sveličnosti, prvo moraš upoznati svoju istinsku ličnost. Da bi dospeo do spoznaje svoje ličnosti, svoje jastvo moraš žrtvovati nejastvu, a postojanje nepostojanju. Tada možeš pronaći mir među krilima velike ptice. Oh, kako je sladak taj mir među krilima onoga što ni umire niti se rađa, već je božansko u večnosti! Ako želiš znati, vini se na pticu života!“

CAPTCHA
Ovo pitanje služi radi potvrde da niste robot:
Image CAPTCHA
Unesite karaktere prikazane na slici.